Удружење ратних војних инвалида отаџбинских ратова града Бања Лука окупља и заступа ратне војне инвалиде града Бања Луке из чега произлази њен правни интерес за оцјену закона којима се уређују права ове категорије грађана. Удружење је члан Савеза ратних војних инвалида Републике Српске те колективно учествује у заступању интереса особа из ове популације на територији Републике Српске. Удружење и друге потписнице иницијативе се баве унапређењем положаја категорије лица која спадају у групу бораца, војних инвалида, чланова породица погинулих бораца, чланова породица лица страдалих у вршењу војне службе или у вршењу активности у вези с војном службом, а првенствено остваривањем њихових законских права, унапређењем квалитета њихових живота, те другим питањима од значаја за живот ове категорије грађана, што укључује и пружање правне и других видова помоћи.
Чланом 16. став 4 Закона о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца Одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске („Службени гласник РС 134/11, 40/12) као материјалним прописом у овој области прописано је:
1. Мјесечна примања по овом закону су: борачки додатак, лична инвалиднина, додатак за његу и помоћ, ортопедски додатак, допунско материјално обезбјеђење, породична инвалиднина, повећана породична инвалиднина као стечено право, увећана породична инвалиднина и посебно мјесечно примање.
3. Основица за обрачун примања из ст. 1.. овог члана утврђује се у проценту од просјечне нето плате у Републици Српској у претходној години.
4. Одлуку о утврђивању основице доноси Влада почетком сваке године, у складу са висином расположивих средстава планираних у буџету за ту годину, водећи рачуна о достигнутом нивоу права.
Закон о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца Одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске између осталог уређује статус и права особа с инвалидитетом који је изазван у вези с вршењем војне службе или активности, те њихова примања по основу инвалидитета.
Ова категорија грађана изразито је рањива и материјално осјетљива, те је управо дужност Републике Српске као законодавца да јој осигура егзистенцијалну сигурност, сталност и предвидивост у остваривању права.
Осим што је супротна уставној одредби и позитивном законодавству из области права лица с инвалидитетом, цитирана одредба члана 16 закона је у супротности и чланом 14. Конвенције о правима лица с инвалидитетом коју је Босна и Херцеговина потписала 29.07.2009. а примјењује од 12.03.2011. јер је у истој одредби забрањена свака незаконитост у поступању с лицима с инвалидитетом која би била посљедица арбитрарног одлучивања о њиховим правима.
Предметна одредба не омогућава исти третман субјеката који се налазе у истим правним ситуацијама, јер имају исте потребе и исти степен инвалидитета без обзира на узроке којим је исти изазван, чиме је овој категорији грађана онемогућено или отежано да остваре и заштите своја права, а органима управе дато право да објективну различитост примања на основу инвалидитета арбитрарно цијени, супротно члановима 108. и 40. Устава Републике Српске.
Одлуку о висини основице за обрачун примања предвиђених предметним законом Влада Републике Српске посљедњи пут је донијела за 2012. и 2023. годину („Службени гласник РС“9/12) и побијаном одредбом закона прописана је на начин да се о њој арбитрарно одлучује у складу с планираним средствима у буџету. Такво омогућавање одлучивања хоће ли и у ком износу ратни инвалиди остварити своја права управо је изазвало ситуацију у којој Влада о истоме није ни доносила одлуку од 2012. до 2023. године, а тиме висину инвалиднина није ни усклађивала с платом у Републици Српској, нити је на усклађивање с просјечном платом одређеним процентом аутоматски обавезна.
За разлику од оспореног закона, Законом о социјалној заштити Републике Српске („Службени гласник РС“ 37/12, 90/16 и 94/19) чланом 17. став 8. б 2 и чланом 18 б2 на општи начин уређена су права лица с инвалидитетом а по члану 34. и 35.б висина накнада која се исплаћује по основу инвалидитета обрачунава се у проценту од просјечне плате након опорезивања остварене у Републици Српској у протеклој години. Такође Законом о пензијском и инвалидском осигурању Републике Српске („Службени гласник РС“ 134/11, 82/13 и 103/15, 111/21 и 15/22) чл. 47.- 49. примања су изричито везана за математичке операције и просјечну плату у Републици Српској, те се усклађивање одвија аутоматизмом.
На овај начин у неравноправан положај су стављене особе с истим степеном инвалидитета у односу на чињеницу да ли је код њих инвалидитет наступио у вези с вршењем војне службе или активности или не, чиме су повријеђени чланови 10. и 66. Устава РС и нарушена једнакост грађана, те њихова имовина. Истом одредбом извршена је дискриминација лица с инвалидитетом по основу чињенице да ли су ратни или мирнодопски инвалиди, те су ови потоњи стављени у финансијски и материјално бољи положај.
Како Закон о правима бораца чланом 16 регулише и додатак на име његе и помоћи трећег лица, ортопедски додатак, личну и породичну инвалиднину, али све у недефинисаном проценту непредвидивих расположивих буџетом планираних средстава, то произлази да не само што су цивилни инвалиди с истим степеном инвалидитета тренутно у повољнијем материјалном положају од војних, него да суштински заступана лица не могу бити сигурни да ће им материјална давања на која остварују право у будућности бити исплаћена и у којој висини што је неприхватљиво са стајалишта њиховог уставом гарантованог права на правну извјесност и планирање грађанских стања.
Посебно стога што се код ове категорије ради о људима који су управо за стварање Републике Српске као правне државе дали своје здравље и дијелове тијела вршећи војну обавезу коју им је у стању рата и непосредне ратне опасности наложила та држава. Европски суд за људска права у предмету Поповић и други против Србије 26944/13 наводи да у случају војних инвалида постоји морални дуг државе према истој категорији јер су „повреде задобили при вишем степену ризика и ангажману у извршавању дужности наложених им од стране те државе“, због чега могу имати законски већа права у односу на цивилне инвалиде.
На основу наведеног подносилац захтјева тражи да Уставни суд Републике Српске утврди неуставност и незаконитост члана 16. став 3. и 4. Закона о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца Одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске и наложи отклањање дискриминаторних одредби закона.
Потписнице иницијативе: Удружење ратних војних инвалида отаџбинских ратова града Бања Лука, Савез ратних војних инвалида Републике Српске, Удружење РВИ Градишка, Удружење РВИ Рибник, Удружење РВИ Петрово, Удружење РВИ Челинац, Удружење РВИ Србац, Удружење РВИ Лакташи, УДАС Бања Лука, Удружење 1. батаљон војне полиције 1. КК, Удружење Гардијско срце Бања Лука и Удружење старјешина ВРС, регија Бања Лука.
